Istorija polarnih rasa

Aljaska i Sibir odvojeni sa samo 90-ak kilometara Bringovog mora, sa pojedinim ostrvcima unutar moreuza udaljenim svega 3 kilometara, stolecima su delili zajednicku istoriju, nacim zivljenja, i pse, koji su obucno znacili razliku izmedju zivota i smrti.

Pre nekih 35.000 godina, narodi centralne Azije migrirali su sve dalje i dalje na sever, naseljavajuci najekstremnije  predele Sibira i Arktika, i vodeci sa sobom svoje sakal-pse (canis aureus). Medjusobnim parenjem sa artickim vukovima (caniclupus) ove zivotinje su se kroz vekove razvijale u ono sto cemo kasnije nazivati Nordijskim, polarnim rasama, ukljucujuci tu i aljaskog malamuta, sibirskog haskija, samojeda, spica, rusku lajku i mnoge druge, manje poznate ali jednako znacajne rase.
Tokom doba Neolita (3.500-2.000 god. PNE) nordiski psi su ucvrstili svoje karakteristike koje su se,uz periodicna parenja sa vukovima, odrzale do danasnjih dana. Za sve njih je vezivan naziv “haski” (husky), sto je zapravo izvedena od reci ‘eski’ (esku), kako su u slengu nazvani Eskimi, narod koji ih je doveo. (“Eskimo” na jeziku kanadskih indijanaca znaci ‘onaj koji jede sirovo meso’, mada su Eskimi sebe nazivali Inuitima, a ‘Innuit’ znaci “narod”). Ovim nazivom su bile obuhvacene sve vucne rase pasa koje su imale ostru bujnu dlaku, isarana lice i bujne, repove poput perjanice. Njihovo krzno je bilo nepromocivo, gusto i vunasto, kako bi ih stitilo od vremenskih prilika, a moglo se naci u skoro svakoj boji i kombinaciji: jednobojno, pegovo, bela sa tackama,, crno sa belinama, belo sa crnim mrljama, crveno (ridje), zuto, zuto sa mrljama, crveno sa mrljama, braon, siva  itd. Telo im je bilo misicavo, kompaktno a glave krupne, klinaste, sa malim siljastim usima.
U danasnje vreme se termin “haski” koristi uglavnom samo za pse rase sibirski haski (Siberiam hudky), mada mnogi ljudi jos uvek, uglavnom iz ne znanja, i pse drugih rasa iz velike porodice polarnih pasa nazivaju haskijima.
Od prvog dana Eskimskog postojanja na Zemlji, psi su bili njihovi pratioci, ziveli su i lovili sa njima, hiljadama godina pre no sto su saonice uopste izmisljene i postojale nuzne za njihov opstanak. Jos u doba Mezolita ljudi su se kretali koristeci nesto nalik skijama, a postoje i dokazi da su neku vrstu drvene zaprege koristili vekovima pre no sto su osmislili i napravili prve saonice.
Kako su se divlja i neistazena prostranstva pred njima otvarala, a njihov broj je rastao. Eskimi su poceli da ogajaju i razvijaju pse koji su odgovarali specificnosti njihovih potreba, pse sa neophodnom izdrzljivoscu za prelazak velikih udaljenosti uz minimalnu potrosnju energije. Od plemena do plemena, psi su se manje ili vise razlikovali po svojim psihofizickim karakteristikama i izgledu, ali su svi imali istu namenu-olaksati zivot svojim ljudskim partrerima.
Od velike pomoci su bili pri lovu, kada su njuhom otkrivali otvore u ledu koje foke koriste za disanje, ili kada je bilo potrebno preneti tela ulovljenih foka i kitova nazad do sela, a pritom su i drzali polarne medvede na sigurnom odstojanju. Psi su bili i cuvari sezonskih naselja, upozoravajuci stanovnike na lutajuce medvede ili druge uljeze.

Akvaristika

Medju mnogim “kucnim” hobijima akvaristika je svakako jedna od najpopularnijih i najmasovnijih u svetu. Po masovnosti nalazi se u rangu sa kinologijom i felinologijom, dok su uzgoj ukrasnih ptica pevacica, golubova, glodara i kuniica, kao i terarista daleko manje zastupljeni. Po nekim autorima poput Davida Aldertona, akvarista je zajedno sa brigom o drugim sitnim kucnim ljubimcima, izuzimajuci kinologiju, u svetu zastupljena cak i od iskonskog ljudskog hobija, po nekima sporta-lova. Svake godine akvaristika stice sve veci koralbroj pristalica, pogotovo medju mladima. Kod nas akvaristika svakako nije najmasovniji hobi, ali poslednjih decenija takodje ima sve vise zaljubljenika u ovakav kreativni nacin trosenja slobodnog vremena. Na bavljenjem akvaristikom ljudi se odlucuju iz nekoliko razloga. Prvenstvo dobro i skladno uredjen akvarijum cini pravi ukras svakog doma, zatim gajenjem ribica iziskuje veliku upornost i istrajnost, permanentno ucenje i prakticno iskustvo. Ribice za razliku od mnogih ljubimaca, naravno zbog zivota u za nas specificnoj sredini, zahtevaju svakodnevno posvecivanje bar do 1h slobodnog vremena. Pojedinci se pre odlucuju za ribice u domu od macaka, glodara ili ptica jer su one tihe, staticne i neprljaju po kuci. Dalje, negom riba i briga o odrzavanju kompletne vrlo specificne zajednice “ekosistema” deca razvijaju vestinu i plemenita osecanja kao i ljubav prema prirodi. Posto je za pravilan psiholoski razvoj deci, izmedju ostalog, potreban i kontakt sa drugim zivim stvorenjima, akvaristika i ljubav prema njoj idealan su nacin  da se kod dece od ranog detinstva pocnu stvarati radne navike.

Izbor mesta – dimenzionisanje akvarijuma

Pre nego sto nabavimo akvarijum, potrebno mu je odrediti mesto u kuci i odabrati njegovu velicinu. Akvarijum je ukras naseg doma i stoga se pitanja njegovog mesta mora resiti sa puno paznje. On se moze smestiti u gotovo bilo kojoj prostoriji, samo ne u onoj koja je izrazito osuncana i nikako pored samog prozora, kako kasnije ne bi imali problema sa algama koje se hvataju na staklene zidove, podlogu i biljke. Iako se moze smestiti bilo gde, pravilo je da se akvarijum postavlja u prostoriji gde ljudi najvise borave i gde ce u trenucima odmora moci da uzivaju u prelivima cudesnih boja akvarijumskog sveta. Visina na koju bi trebalo da je postavljen akvarijum je upravo ona na koju je centar vidnog polja coveka koji sedi. To moze biti raadni sto, sa strane sa koje se najmanje prolazi, polica ili fijoka koja trajno i 100 % moze da nosi tezinu potpuno oprenljenog akvarijuma. Na kraju, postolje za akvarijum ili vise njih moze i cesto je izradjeno upravo smo za tu svrhu. Ispod akvarijuma obavezno je postavljanje stiroporne ploce  debljine 1-2 cm. Naravno u zavisnosti od zapremine istog. Stiroporna ploca amotrizuje vibracije i otklanja opasnost od  pucanja stakla, dna. Kroji se prema velicini dna akvarijuma i ne bi trebalo da je duze-sire od dna vise od 2-3 cm. Dimenzije zavisi od namene, prostora, vrste i broja ribica koje zelimo drzati i naravno i platezne moci akvariste. Bez obzira na sve, nekih od standarda kojih bi se trebalo pridrzavati ovom prilikom jesu: da je za duzinu ribice 1 cm potrebno 1 litra slobodne vode, zavisno od vrste. Po nekim to moze biti i 2-3 litre vode na 2 cm duzine ribice, dok se za vece primerke taj odnos menja, pa je tako za ribicu duzine 6 cm potrebno od 8 do 10 litara vode sa pratecom opremom. Druga bitna stvar kod dimenzionisanja je zapremina zeljenog akvarijuma, pa tako za male akvarijume od 5-10-20 do 40 litara vode debljina stakla iznosi 4 mm. Pri tome treba imai u vidu da se dno uvek izradjuje od nesto debljeg stakla jer trpi vece opterecenje, pa bi to u navedenim slucajevima iznosilo 6 mm. Dalje, sa povecanom zapremine raste i debljina koriscenog stakla i to za svakih 30-60 litara vode + 2 mm. Tako da bi akvarijum dimenzija 80 x 40 x 40 cm sto je ukupno 128 cm, odnosno 128 litara vode, izradjen od 6 mm stakla i dno od 8 mm. Za vece zapremine koristi se stakla od 10, 12, 14 mm. Dok se za akvarijume specijalne namene u akvaparkovima koristi cak i neprobojno staklo.

Tipovi akvarijuma i pratece opreme

Kada se govoro o izboru akvarijuma, a u koliko se izradjuje za specijalne prostore po savetima profesionalnih akvarista, tada postoji podela na akvarijume standardih i ne standarrdnih oblika. Standardni oblici bili bi: kugla-lopta, kocka i kvadrat, dok bi nestandardni bili neki mnogougaoni (6, 8, 10) ili trouglasti sa raznim dodacima (tip dvorca, tip piramide). Ovde je neophodno napomenuti da je opste poznat “kugla akvarijum” danas dokazano stetan za zdravlje vecimne ribica, te se stoga ciljano izbacuje sa trzista. Sa druge strane, sve su prisutniji akvarijumi iz vise delova koji se izradjuje po zelji kupaca, a time i bolje uklapaju u namenjene im prostore. Veoma je vazno napomenuti da bez obzira iz koliko se segmenata sastoji akvarijum, kod svih se razlikuje 2 osnovna dela, A- cisti u kome se nalaze ribice i biljke i B-prljavi-filterski deo sa sekcijom, ili vise njih, za preciscavanje vode. Akvarijumi se jos mogu podeliti i prema nameni: na izlozbene i akvarijume za razmnozavanje ribica. Od pratece opreme uz akvarijum dolaze i jos mnogo druge stvari bez kojih je uspesno odgajanje ribica nemoguce ili pak u znatnoj meri otezano; tu spadaju:

1.    pribor za osvetljenje-moza biti obicna ili neonska sijalica koja se postavlja 10-15 cm iznad akvarijuma, da ga osvetljava 10-13 h, a nikako manje od 8 h, preporuke za snagu 1w / l-3 litara vode. Od skoro su u primeni i halogene lampe i reflektori.
2.    Probor za potpuno ili delimicno zagrevanje – raznorazni grejaci zasticeni staklaom cevi najcesce sa termostatom, ali i bez njaga su cesto nepouzdani.
3.    Termometri za kontrolu temperature vode – potopni ili se lepe na staklo spolja.
4.    Raznorazne sterilisane ili nesterilisane kamene i pescane podloge.
5.    Sekcije i materijali za filtere – mogu biti spoljasnji, potopni ili podni filteri.
6.    Aktivni ugalj – obradjen ili neobradjen.
7.    Pumpe za cirkulaciju vazduha – areacija – manjih su kapaciteta i samo za rasprsivace; vazduha i vode za spoljasnje filtre; potopne pumpe samo cirkulaciju vode i specijalne potopne MOTORNE FILTER PUMPE.
8.    Mrezice za hvatenje ribica – mrezaste mrestilice, plasticne mrestilice.
9.    Folija – posteri za zadnji i bocne zidove akvarijuma.
10.    Zive biljke i podloga za njih.
11.    PVC I SILK biljke i dekorativni material prirodog ili vestackog porekla.
12.    Sitan inventar – rasprsivaci, T razvodnici, slavinice, silikonska creva za vazduh, PVC kompleti presipnih cevi.
13.    Hrana za ribice
14.    Lekovi , vitamini i preventivna srestva.

Formiranje akvarijuma i akvarijumske biljke

Prilikom formiranja akvarijuma gotovo svim pocetnicima je najbitnije da u njega sto pre stave sve ribice koje su im na bilo koji nacin privukle paznju. Iaki deluje vrlo zanimljivo, sarenilo svih tih ribica na jednom mestu nikako nije i ispravan nacin postavljanja jednog dugotrajnog akvarijuma. Vrlo brzo ce posle ovako nestrucne postavke doci do mnogobrojnih problema. Rec je zapravo o tome da mnoge vrste  koje akvaristi pocetnici stavljaju zajedno, cesto ne idu jedna sa drugom. Ovo narocito dolazi do izrazaja kada se sve one unose u prostor bez njegove formirane flore, a uslovno i faune. Naime, pre nego sto se odlucimo za unos ribica, potrebno je 2-3 nedelje pre toga postaviti kompletan akvarijum sa sve podlogom, biljkama, filterima, grejacima, osvetljenjem aeracijom i sl. Takav uslovno receno “prazan” akvarijum treba da odstoji minimum 1-2 nedelje bez ribica, kako bi se u njmu formirale mikro, zoo i fito zajednice kao stabilizatiri i regulatori celog tog  “ekosistema” i da bi se biljke dovoljno dobro ukorenile u podlozi. Svi ti mikro organizmi potrebni su kako bi kasnije razgradjivali visak organske materije, odrzavali potrebnu kolicinu kiseonika i sl. Tek u formiran akvarijum pozeljno je unositi ribice i to na takav nacin i tim redom kako bi one sto lakse prevazisle stres u novoj sredini. Takodje, veoma je vazno napomenuti da ne mogu sve ribice, bez obzira koliko se one nama svidjale, ici jedna s drugom. To proizilazi iz same njihove biologije, pa su tako neke ribice sklone solitarnom nacinu zivota dok su druge pak “srecnije” kada su u jatu. Neke obitavaju uskljucivo u parovima, dok su druge prilicno agresivne i netrpeljive prema ostalim ribicama. Postoje i veoma spore, trome vrste  (SKALARI) koje prisustvo sitnih i brzih ribica u blizini dovodi u apaticno stanje, nakom cega prestanu uzimati hranu, a veoma se takva situacija zavrsava i smrcu istih. Nije dobro drzati i velike sa sitnim ribicama (MLADJI) jer “svaka riba hoce sa gricne”, pa tako po nekom pravilu sve sto je ribi manje od oka ili duzine skrznog poklopca postoji mogucnost da ce pre ili kasnije ona pokusati da pojede. Pored ribica, u akvaristici se koristi veliki broj biljnih vrsta, razlicitih oblika, velicina i uslova grejanja. One mogu biti biljke dna, sredisnje-slobodne vode, povrsinske-plutajuce i biljke samo plutajucih listova. Kraci spisak, naravno samo nekih najcesce uzgajanih vrsta abecednim redom dat je u prilogu:

1.    Aconus gramineus
2.    Ammannia senegalensis
3.    Anubias nana
4.    Apongeton sp. (crispus, ulvaceus, madagascarensis)
5.    Bacopa mennieri
6.    Bapalaya longifolio
7.    Cryptocoryne sp.- vodene kupe
8.    Echinodonus sp.- amazonke
9.    Myriophyllum sp.- biljke 1000 listova
10.    Vallisneria sp. Potamongeton sp…

Pored biljaka u akvarijumima su uvek prisutne i alge kao zeljeni ili pak nezeljeni deo zajednoce, a dele se na braon, plave, zelene, zelene koncaste, crveno-ridjaste i povrsinske sluzve alge.

Poreklo i sistematika akvarijumskih ribica

Gotovo sve akverijumske vrste ribica vode poreklo od divljih i danas slobodno zivecih populacija. Danas veliki broj rasa stvoren je iskljucivo selekcijom ljudi dok u prirodi ne postoji. To su uglavno slatkovodne vrste, a samo mali broj u prirodi zive i brakticnim ili iskljucivo slanim vodama. Geocentri porekla danasnjih akvarijumskih ribica su: Centralna i Juzna Amerika (sliv reke Amazon), Zapadna i Centrlna Afrika (mnostvo jezera poput Tanganjika i Malavi), Sri Lanka, Indija, Indonezija (ostrvo Java, Borneo i Sumatra), Kina i Australija. Sto se sistematike tice i kod njih vazi ista kao i sistematika cele klase Pisces-riba. Dele se na:
Klasa Pisces deli se na podklase: Hondrostei i Teleostei – kosljoribe, sa mnostvomMINOLTA DIGITAL CAMERA redova,podredova, porodica, rodova, vrsta i varijatete. Red Cypriniformes sa podredima Characinoidei, Cyprionoidei i Sihuroidei. Red Perciformes sa podredima Percoidei i Anabantoidei; red  Mugiliformes i red Cyprinodontiformes sa podredom Cyprinodontoidei; dok su neke najcesce uzgajani rodovi:
Hyphessobrycon – tetre, Puntius – sarci, Rasbora – gavcice-gaovice, Carassius – sa mnostvom vrsta, Coridorus – muljari, Trichogaster – trihogasteri, Petrophyllum – skalari, Mollinesia – moli, Xiphophorus – ksifo-plati, Poecilia – grupa, Paracheirodon – neonke, Gyrinochellos amonieri – amonijeri itd.

Uslovi drzanja i nege ribica

Pod ovim podrazumevamo sve neophodne i dodatne uslove koji treba obezbediti, kako bi nas akvarijum savrseno i dugorocno funcionisao. U neophodne, ubrajaju se potrebne ribice za tvrdocom vode, za odredjenim pH vode, temperaturom, kolicinom dostupnog kiseonika i osveteljenjem, kao i kvalitetom i rezimom ishrane. U dodatne uslove ubrajale bi se mere nege i prevencije bolesti (redovno ciscenje filtera i samog akvarijuma, “isisavanje” akvarijuma, delimicna izmena vode) i dodavanje pomocnih srestava (vitamina i antibiotika) u ishrani kao preventiva bolesti. Vazno je napomenuti i pravilan odabir vrsta u zajednickom drzanju (sprecavanje borbi i povredjivanja ribica).
Hemijski sastav vode objedinjen je u dve bine stvari – tvrdoci i kiselosti. Tvrdoca prestavlja kolicinu rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma u vodi. Sa % povecanjem soli CaCO3  i MgO raste i trdoca vode. Meri se u nemackim mernim jedinicama dH; a 1 stepen dH = 7,17 mg MgO i 30 mg CaCO3  rastvorenih u 1 L vode. Razlikujemo karbonatnu dKH i ukupnu dCH trdocu vode. Kontrola, odnosno regulacija tvrdoce vode u akvaristici vrse se dodavanjem  sintetickih preparata, na trzistu poznati kao TETRA i SERA. Postoje i testovi za utrdjivanje tvrdoce vode pa je tako 0-4 dH jako meka voda, 5-8 dH srednje meka voda, 9-12 dH srednje tvrda, 13 dH tvrda voda i jako tvrda voda >20 dH. Kiselost, odnosno pH vode meri se skalom od 0-14, gde bi pH=7 prestavljalo pH neutralnu vodu. akvarijumKontrola se vrsi pomocu papirne LAKMUS TEST TRAKE. Temperaturni optimum vode za vecinuakvarijumskih vrsta riba krece se u opsegu 24-28 stepeni celzusa, a izuzeci su vrste koje za normalno funcionisanje ili mrest traze temperature vece od 30 stepeni ili manje od 20 stepeni celzusa. U osnovne uslove gajenja ulaze jos i vrste hrane koja se koristi i rezimi ishrane. Od velikog je znacaja pravilana, pravoremeno i svim materijama bogata ishrana. Ona bi trebala da je u pravilnim intervalima i sto raznovrsnija, ali ne treba izgubiti iz vida cinjenicu da odredjene vrste jedu jednu, a druge sasvim drugu vrstu hrane. Vecina su herbivorne ili omnivorne, dok je svega nekolicina akvarijumskih vrsta carnivorna. Ovo treba imati u vidu kod odgoja mladji jer se ponekad desava kod neiskusnih akvarista da mladj pojedu ostale ribice stanovnici akvarijuma, a ponekad najcesce kod ikrasica to upravo mogu biti i sami “srecni” roditelji. Na trzistu postoji velika paleta raznoraznih hraniva raznih proizvodjaca, a sve se dele na : ugljeno-hidraten, proteinska i masna hraniva. Za ishranu ribica dolaze najrazlicitije vrste hrane od susene i briketirane zelene salate i algi, susena govedja i pileca jetra, preko srca do susenih gamarusa, larvi komaraca, dafnija i tubifeksa. Neke od ovih proizvoda mozemo naci i u sirovom, svezem stanju za ishranu ribica (larva konarca, dafnija, tubifeksa).

Uslovi drzanja i nega roda Coridoras
Miroljubive ribice, cistaci dna. Vecina vrsta prestavnika ovog roda potice iz Juzne Amerike. Nikada ne rastu vise od 5 cm u duzinu. Optimalna zapremina vode za najvise 3-5 jedinki ovih vrsta je 50 L vode. Pomalo povucene ribe, stoga im treba obezbediti u akvarijumu dosta biljaka, panjeva i korenja gde se mogu sakriti. Ne zahtevaju posebne svetlosne uslove, optimalna pH vode je 7, a tvrdoca 10 pH. Optimalna temperatura za uzgoj ove vrste je 25 stepeni celzusa. Po ishrani su omnivore, koje iskopavaju i pretrazuju podlogu, a u vreme mresta zenke lepe ikru po kamenju na srivenim mestima.Najrazlicitijih boja i oblika.

Bolesti ribica, lecenje i preventiva

Bolesti ribica mogu i jesu razlicitog porekla, a najcesce se javljaju kao posledica: lose i nakvalitetne ishrane, prljave-zagadjene vode, loseg osvetljenja i grejanja, parazita, bakterioza, viroza i kao posledica povreda usled neskladnog drzanja (agresivne vrste, prenaseljenost akvarijuma, losa postavka – puno ostrih predmeta u akv.) U cilju suzbiljanja i preventive bolesti treba se drzati svih zahteva koje odredjene akvarijumske vrste imaju.

Drugi organizmi u sazivotu sa ribicama
Pored ribica, u akvarijumu se zajedno sa njima drze i razne vrste puzeva, koji dobro koriste visak organske materije (izmet ribice i visak hrane), neke vrste rakova, koje se takodje drze prvenstveno u ulozi cistaca, Ponekad se sa ribicama drze cak i pojedine vrste biljojednih kornjaca. Ovom prilikom treba naglasiti da svi ovi organizmi ponekad mogu da nas “iznenade” i pored zeljenog cilja za kojih smo ih namenili proizvode mnogo vise stete (prenamnozavanje, prljanje, unistavanje biljaka i uznemiravanje ribica) u akvarijumima. Zbog toga, a posto je uzgajanje i uzivanje u bojama ribica primerni cilj akvaristike, svakako se pocetnicima i akvaristima bez velikog iskustva ne preporucuju ovakvi veoma kompleksni zadaci.

Prakticni saveti u akvaristici

Za dobar pocetak jednog akvariste potrebno je najpre dobro upoznavanje sa osnovnim pojmovima u akvaristici, sakupljanje i iscitavanje sto razlicitije literature i komunikacija sa sto vise iskusnih akvarista. Potom bi se trebalo pomno i u dogovoru sa ostalim ukucanima dogovoriti o izboru mesta u domu za akvarijum, njegovo dimenzionisanje i uskladjivanje zelja za gajenje ribicama. Potom sledi nabavka i unosenje ribica u vec formiran akvarijum, pri cemu treba biti vrlo obazriv jer je to prilican sok za ribice. Nikako ne treba tek onako, a jos manje stalno menjati nesto u akvarijumu jer je svaka promena takodje stresna za nase ljubimce. Ne unosite nove ribice u stalni akvarijum samo zato sto su “poklon za rodjendan” od devojke, mame… Brinuti o ispravnosti pratece opreme i njenoj pravilnoj podesenosti. Pazljivo birati hranu kojom hranimo i njen kvalitet. Brinuti o higijeni akvarijuma, i nedeljno obrisati unutrasnjost stakla od 85 % algi i  jednom u 2-3 nedelje zamenuti 1/2 do1/3 vode u akvarijumu svezom, odstojanom 24-48 h iste temperature i priblizne tvrdoce. Svaki dan bar 1h posmatrati ponasanje ribica i desavanja u akvarijumu.

ribicaAkvaristika danas kao sto je vec navedeno prestavlja veoma vazan deo u PET hobijima. Ona je prvenstveno zadovoljstvo svakog ko je se dotakne ali moze biti i vese od toga. Nekima je ona izvor dopunskih prihoda, pa se sem ulaganja u nju mogu i ostvariti izvesna sredstva, recimo da je dovoljno sa bude samoodrziva, isplata. Nekolicini, akvaristika pak prestavlja osnovni izvor prihoda i danas se razvila do prave “industrije” bilo da se radi o uzgajanju mladji ili odraslih riba za prodaju. Ceo sistem je jos slozeniji ako se uzme u obzir i proizvodnja sve pretece opreme i tada akvaristika moze biti i jeste deo jedne prilicno velike i profitabilne celine. Stoga, bilo da nam donosi prihod ili ne, akvaristika ce, medju mnostvom kucnih hobija, sigurno ostati u velikoj zizi interesovanja.

Opsi izgled aljaskog haskija

Aljaski haski je prakticno pas mesanac kod koga geni predaka, nordijskih pasa haski tipa kao sto su sibirski haski ili tradicionalni seoski pas Aljaske, imaju dominatnu ulogu. Mnoge rase su doprinele danasnjem izgledu alaskana, pocev od vuka, preko raznih lovnih paa i hrtova, do dobermana, vucjaka, sto sve kao posledica ima veliku raznolikost u izgledu pasa ove “rase”. Psi koji se obicno koriste za trke su umerene velicine, prosecno teze oko 21-23 kg (46-50 finti) muzjaci, a zenke se kecu oko 17-19 kg (38-42 funti). Po grdji su slicni sibirskom haskiju, s tim sto su alaskani visi, duzih nogu, sa vise izrazenim uglovanoscu udova. Boja i oznake su nesto na sta vozaci zaprega obracaju najvise paznje, a inace alaskanisibirski haski mogu biti bilo koje boje ili sare, tako im i oci mogu biti raznobojne, a najcesce su svetlo plave. Dlaka je kratka do srednje duga, nikada previse duga, i obicno manja, gusta nego li krzno cistokrvnih nordijskih rasa. Krzno je prilagodjeno potrebi za  oslobadjanje toplote i hladjenjem tela tokom trka. Pri veoma hladim uslovima, alaskanima se obicno montira “puna oprema”, tj. zastitni kaputici za telo i stomak, koji ih greju. Pojedinim psima su za prelazak duzih i tezih deonica potrebne i “psece cizmice”, koji stite od povreda. Dakle, fizicka cvrstina i prirodna otpornost na teske klimacke uslove, koji su urodjeni nordijskim rasama poput sibirskog haskija, ili eskimskog psa, a koji takodje imaju svoga udela u genetici aljaskog haskija, ovde su podredjeni zarad funkcionalosti i svrsishodnosti rase. Alaskanima nedostaje toplina gustog krzna i cvrstina koju poseduju sibirski haskiji, pa cesto iziskuju dodatnu paznju prilikom prelaska staze. Za uzvrat, njihove trkacke sposobnosti nemaju konkurenciju.